U prepunoj sali Arheološkog muzeja Đerdapa proteklog vikenda održana je prezentacija rezultata ovogodišnjih iskopavanja na najvećem rimskom i ranovizantijskom arheološkom lokalitetu Diana na Karatašu. Na prezentaciji koja se organizuje u okviru manifestacije Dani evropske baštine učestvovali su korukovodilac istraživanja prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Siniša Lekić, član Odeljenja za arheologiju Narodnog muzeja Srbije i v.d. kustosa Arheološkog muzeja Đerdapa i Žaklina Nikolić, direktorka Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo.
Na prezentaciji arheoloških istraživanja bilo je reči o hronologiji istraživanja, započetih 1964. godine, ali i o planovima za budućnost, kako bi se vredno zdanje Diana sačuvalo, ali i predstavilo posetiocima i turistima u najboljem svetlu. Direktorka kladovske biblioteke predala je kustosu deo arhive Zavičajnog fonda, novinske članke o istraživanjima na Diani i samom muzeju. U kulturnom programu nastupila je Etno grupa „Grivna“, OMŠ „Konstantin Babić“.
Korukovodilac istraživanja prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, istakao je da su istraživanja na ovom lokalitetu nastavljena posle 12 godina pauze.
„Najvažnije je da smo započeli jednu novu priču na lokalitetu Diana i očekujem da će iskopavanja od naredne godine biti sve veća i masovnija. Nakon velike pauze, koleginica iz Narodnog muzeja, dr Tatjana Cvjetićanin i ja preuzeli smo na sebe da pokrenemo projekat. Finansije su skromne i radi se o delu budžeta Narodnog muzeja Srbije“, rekao je prof. dr Janković.
Diana je višeslojni lokalitet, najmlađi sloj je iz sredine 6.veka, a za najstariji sloj se pretpostavlja da je iz 2. veka. Ove godine, 20-tak dana, arheloška iskopavanja rađena su na objektima iz najmlađeg perioda, iz 6. veka, iz vremena Justinijana i njegovih naslednika.
„Imamo neke objekte koji su građeni od suhozida sa puno keramičkih materijala, metalnih i koščanih predmeta, kao i novca koji nam pomaže u datovanju, a to je bronzani novac Justinijana i Justina II, koji je vladao posle njega. Kada završimo sa iskopavanjima ovog ranovizantijskog sloja ulazimo u kasnoantički sloj kada je građevina trpela neke prerade i popravke, i na kraju stižemo do toga kada je građevina prvi put izgrađena, a to je period drugog, trećeg veka. Građevina je interesantna, raskošnog, luksuznog tipa, sa apsidama, bazenima unutar tih prostorija, sa ostacima fresko maltera, sa crvenom i sivom bojom“, ističe profesor Janković.
Dugoročna ideja je, da kada se završe radovi, obave i rekonzervatorski i konzervatorski, kaže Janković i dodaje da će Diana i Kladovo dobiti objekat koji će pomoći da se napravi još bolja turistička ponuda, atrakcija na jednom putu koji je već poznat po tome da ima jako puno zanimljivih stvari, prvenstveno iz rimskog perioda i praistorije.
Kustos Arheološkog muzeja Đerdapa, Siniša Lekić, naglašava da na ovom prostoru postoji čitav niz arheoloških lokaliteta, a jedan je najznačajnijih je Diana.
„U poseti su nam bili predstavnici republičkog i niškog Zavoda za zaštitu spomenika i dogovor je da se osim nastavka arheoloških iskopavanja sam lokalitet preuredi na način da bude dostupniji i vidljiviji posetiocima. U tom slučaju odredile bi se šetne staze unutar utvrđenja oko bedema tamo gde je moguće, da se prokrči put do kripte koja se nalazi na terasi iznad Dunava i da se napravi lapidarijum sa kamenim spomenicima. Posetioci bi imali dodatni sadržaj, a otvaraju se i nove mogućnosti kada je u pitanju saradnja sa lokalnim ustanovama kulture i drugim institucijama u Srbiji, što će Kladovu mnogo značiti zbog turizma“, kaže Lekić.
Kustos Arheološkog muzeja Đerdapa, koji deluje u okviru Narodnog muzeja, u našem gradu je već sedam meseci, s ciljem da obnovi rad muzeja, ali i saradnju sa lokalnim ustanovama kulture.
„Predmeti u muzeju predstavljaju opšte i zajedničko kulturno nasleđe i sem meštana posećuju ga i turisti. Ideja je da se osmisle sadržaji koji bi bili dobri i privlačniji za još veći broj posetilaca.
Potrebna je promena i transformacija muzeja, a najavljena je i rekonstrukcija objekta. Druga promena se odnosi na sam koncept stalne postavke. U dogovoru sa rukovodstvom Narodnog muzeja ideja je da se organizuju tematske celine. Primera radi, u jednoj ili dve vitrine bilo bi predstavljeno oružje, u drugoj kultni predmeti, trećoj predmeti za svakodnevnu upotrebu, gde bi posetioci mogli da steknu utisak kako je je izgledao život na Đerdapu tokom vekova“, rekao je Lekić.
On je najavio i pripremu nove izložbe za narednu godinu „Arheološko putovanje Đerdapom u 18. i 19. veku“, gde će biti obrađeni svi izveštaji putnika koji su prolazili ovim krajem, ali i turistički vodiči.
„Nemačko, odnosno austrijsko parobrodno društvo, osnovano 1829. godine, dovodilo je ovde turiste što se može videti po sačuvanim plakatima, brošurama i redovima vožnje, ali su parobrodi zaobilazili Kladovo. Za turizam je važno da sada imamo marinu, gde kruzeri mogu da pristanu i sem tih putnika, turista koji dolaze kroz klisuru ili drugih pravaca muzej posećuju i turisti iz Rumunije. Svima njima je potrebno ponuditi narativ, a to je nova izložba drugačije koncipirana, sa različitim vodičima u papirnom ili u obliku legendi u samom muzeju, na engleskom i rumunskom jeziku“, naglasio je kustos Arheološkog muzeja Đerdapa.
