У препуној сали Археолошког музеја Ђердапа протеклог викенда одржана је презентација резултата овогодишњих ископавања на највећем римском и рановизантијском археолошком локалитету Диана на Караташу. На презентацији која се организује у оквиру манифестације Дани европске баштине учествовали су коруководилац истраживања проф. др Марко Јанковић, ванредни професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, Синиша Лекић, члан Одељења за археологију Народног музеја Србије и в.д. кустоса Археолошког музеја Ђердапа и Жаклина Николић, директорка Библиотеке „Центар за културу“ Кладово.
На презентацији археолошких истраживања било је речи о хронологији истраживања, започетих 1964. године, али и о плановима за будућност, како би се вредно здање Диана сачувало, али и представило посетиоцима и туристима у најбољем светлу. Директорка кладовске библиотеке предала је кустосу део архиве Завичајног фонда, новинске чланке о истраживањима на Диани и самом музеју. У културном програму наступила је Етно група „Гривна“, ОМШ „Константин Бабић“.
Коруководилац истраживања проф. др Марко Јанковић, ванредни професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, истакао је да су истраживања на овом локалитету настављена после 12 година паузе.
„Најважније је да смо започели једну нову причу на локалитету Диана и очекујем да ће ископавања од наредне године бити све већа и масовнија. Након велике паузе, колегиница из Народног музеја, др Татјана Цвјетићанин и ја преузели смо на себе да покренемо пројекат. Финансије су скромне и ради се о делу буџета Народног музеја Србије“, рекао је проф. др Јанковић.
Диана је вишеслојни локалитет, најмлађи слој је из средине 6.века, а за најстарији слој се претпоставља да је из 2. века. Ове године, 20-так дана, архелошка ископавања рађена су на објектима из најмлађег периода, из 6. века, из времена Јустинијана и његових наследника.
„Имамо неке објекте који су грађени од сухозида са пуно керамичких материјала, металних и кошчаних предмета, као и новца који нам помаже у датовању, а то је бронзани новац Јустинијана и Јустина II, који је владао после њега. Када завршимо са ископавањима овог рановизантијског слоја улазимо у касноантички слој када је грађевина трпела неке прераде и поправке, и на крају стижемо до тога када је грађевина први пут изграђена, а то је период другог, трећег века. Грађевина је интересантна, раскошног, луксузног типа, са апсидама, базенима унутар тих просторија, са остацима фреско малтера, са црвеном и сивом бојом“, истиче професор Јанковић.
Дугорочна идеја је, да када се заврше радови, обаве и реконзерваторски и конзерваторски, каже Јанковић и додаје да ће Диана и Кладово добити објекат који ће помоћи да се направи још боља туристичка понуда, атракција на једном путу који је већ познат по томе да има јако пуно занимљивих ствари, првенствено из римског периода и праисторије.
Кустос Археолошког музеја Ђердапа, Синиша Лекић, наглашава да на овом простору постоји читав низ археолошких локалитета, а један је најзначајнијих је Диана.
„У посети су нам били представници републичког и нишког Завода за заштиту споменика и договор је да се осим наставка археолошких ископавања сам локалитет преуреди на начин да буде доступнији и видљивији посетиоцима. У том случају одредиле би се шетне стазе унутар утврђења око бедема тамо где је могуће, да се прокрчи пут до крипте која се налази на тераси изнад Дунава и да се направи лапидаријум са каменим споменицима. Посетиоци би имали додатни садржај, а отварају се и нове могућности када је у питању сарадња са локалним установама културе и другим институцијама у Србији, што ће Кладову много значити због туризма“, каже Лекић.
Кустос Археолошког музеја Ђердапа, који делује у оквиру Народног музеја, у нашем граду је већ седам месеци, с циљем да обнови рад музеја, али и сарадњу са локалним установама културе.
„Предмети у музеју представљају опште и заједничко културно наслеђе и сем мештана посећују га и туристи. Идеја је да се осмисле садржаји који би били добри и привлачнији за још већи број посетилаца.
Потребна је промена и трансформација музеја, а најављена је и реконструкција објекта. Друга промена се односи на сам концепт сталне поставке. У договору са руководством Народног музеја идеја је да се организују тематске целине. Примера ради, у једној или две витрине било би представљено оружје, у другој култни предмети, трећој предмети за свакодневну употребу, где би посетиоци могли да стекну утисак како је је изгледао живот на Ђердапу током векова“, рекао је Лекић.
Он је најавио и припрему нове изложбе за наредну годину „Археолошко путовање Ђердапом у 18. и 19. веку“, где ће бити обрађени сви извештаји путника који су пролазили овим крајем, али и туристички водичи.
„Немачко, односно аустријско паробродно друштво, основано 1829. године, доводило је овде туристе што се може видети по сачуваним плакатима, брошурама и редовима вожње, али су пароброди заобилазили Кладово. За туризам је важно да сада имамо марину, где крузери могу да пристану и сем тих путника, туриста који долазе кроз клисуру или других праваца музеј посећују и туристи из Румуније. Свима њима је потребно понудити наратив, а то је нова изложба другачије конципирана, са различитим водичима у папирном или у облику легенди у самом музеју, на енглеском и румунском језику“, нагласио је кустос Археолошког музеја Ђердапа.
