Државни празник, Дан примирја у Првом светском рату обележава се 11. новембра. Поштујући домаће обичаје и традицију, Република Србија, на нови, видљивији, упечатљивији и масовнији начин обележава овај државни празник. Наиме, на основу препоруке Владе, у недељи уочи дана Примирја, државни функционери и запослени у државној управи, ученици, студенти, спортисти као и јавне и медијске личности на реверима и другим прикладним местима, носе одговарајући симбол, амблем „Наталијину Рамонду“.
Овај симбол Дана примирја у форми металне значке састоји се од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века-зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета-рамонде. Амблем се носи континуирано у периоду од 4. до 11. новембра, али и током обележавања свих значајних датума из периода Првог светског рата, наводе у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Наталијина рамонда је цвет који се носи као званични симбол победе, страдања и искушења кроз које је прошао српски народ током и после Првог светског рата и васкрснућа Србије. Наталијина рамонда, позната као „цвет феникс“, постала је симбол српског страдања у албанској голготи током Првог светског рата будући да има особину да се, када наступи сушни период, притаји и осуши, да би поновним доласком кише „васкрснула“ и поново озеленела. У питању је биљка која расте у источној Србији на Старој планини, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан.
Наталијину рамонду 1882. године је у Јелашничкој клисури, надомак Ниша, открио познати српски лекар и ботаничар, др. Сава Петровић, дворски лекар Краља Милана Обреновића. Иако је, првенствено, желео да новооткривеној врсти да име нишка рамонда, одлучује да у част Краљице Наталије врсти да име Наталијина рамонда.
Наталијина рамонда се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.