Туризам

Споменици културе

Tрајанова табла

 

Као део операција против Дачана (територија данашње Румуније), римски цар Трајан је саградио пут од Београда кроз Ђердапску клисуру, све до места где је подигао мост на Дунаву (Трајанов мост). Градњу пута је завршио 100.године, а цео посао је овековечен плочом са натписом. Плоча је позната као Трајанова табла (Табула Траиана). На табли је уклесан текст на латинском, који у преводу гласи: „ИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА, ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК, ВРХОВНИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРОДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ, САГРАДИ ОВАЈ ПУТ“.
Изградњом хидроелектране Ђердап (1969.), римски пут је потопљен, а да би Трајанова табла била сачувана, одлучено је да буде исечена и да се подигне 21 метара више. Видљива је само са Дунава.

 

Tрајанов мост

 

Остаци Трајановог моста и утврђења Понтес налазе се код села Костол, 5  низводно од Кладова. Мост, подигнут између 103. и 105, за само две године, дело је сиријског архитекте Аполодора из Дамаска, и представља једно од најграндиознијих градитељских дела антике. Дужина моста са порталима износила је 1133,90 м, а део преко речног корита 1071 м. Истовремено са мостом, у функцији његове одбране, подигнути су помоћни логори Понтес на десној и Дробета (Румунија) на левој обали Дунава.Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани 1932.године. Пола века каснијеархеолози су успели да лоцирају њих 12, а четири је вероватно у међувремену однелавода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава.Заштитна археолошка ископавања и конзерваторски радови започели су 1979. године. Код Костола је очуван део носећег сувоземног стуба моста, висине 5м и ширине 3,5м.

 

 

Диана Занес

 

Тврђава Диана подигнута је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сип. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија настало је у време грађевинске активности императора Трајана.
Током шест векова на Диани је постојао значајан економски центар са луком и пристаништем. У унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта, истражени остаци мартиријума и дела некрополе као и дела насеља које се простирало западно од војног логора. Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас. Диана је међу најбоље очуваним римским утврђењима у региону, а истражени објекти су конзервирани.

Ртково – Гламија

 

Локалитет Гламија налази се на десној обали Дунава око 3 км низводно од села Рткова. Локалитет представља природно мање узвишење на стрмој и високој обали Дунава и представља најистакнутију тачку према румунској страни, из чега произилази његов значај у оквиру одбране лимеса.
Први истраживачи који помињу постојање утврђења су : Марсиљи, Каниц и Фјукс.  У току кампање систематског истраживања, која је трајала од 1980. до 1982. године, откривени су остаци двају утврђења, и то: мањег унутрашњег и већег спољашњег. Старија фаза се односи на унутрашње – мање утврђење, које је богато налазима, и датовано је новцем Валентијана, Грацијана, Теодосија, Хонорија и Аркадија у 
IV век. Млађа фаза се везује за веће – спољшње утврђење, које је налазима сиромашније од утврђења из старије фазе. Ова млађа фаза датована је новцем Анастасија и Јустина у крај VIвека.

Фетислам

 

Ову тврђаву на Дунаву, подигли су Турци 1524.године. Назвали су је Фетислам, што значи „победа Ислама“ и поделили је на два дела – Мали град и Велики град. Како се претпоставља, Мали град је био артиљеријска база коју су штитиле кружне куле. На капијама које воде у тврђаву постављене су мермерне плоче у славу султана Махмуда II.
У саставу тврђаве налази се отворени амфитеатар, а у непосредној близини спортски центар са комплексом терена за велике и мале спортове.

Балон станице „Пена“ и „Варница“ на Ђердапу

 

Казан, најдраматичнији природни предео целог тока Дунава био је и најопаснији за пловидбу у старом режиму, пре изградње бране. Отежане услове пловидбе у Казану тада је регулисао специфичан систем вођења и контроле речног саобраћаја. Систем од шест сигналних станица на обе обале Дунава је служио као јединствени семафор на Дунаву. Подигнут или спуштен балон био је знак капетанима да слободно прођу или сачекају мимоилажење са бродом из супротног смера. Групација тзв. “балон” станица данас има улогу споменичког инфраструктурног наслеђа. У балон станици “Пена”, која је под заштитом Завода за заштиту споменика културе, данас се налази уметнички атеље локалног уметника Радислава Тркуље. Некадашња балон станица “Варница” била је привремено претворена у улазну туристичку рецепцију и информативни центар региона, са пратећим угоститељским објектом. Информативни центар и угоститељски објекат данас су ван функције.

 

Црква св.Ђорђа, Кладово

 

У граду Кладову је већ око 1735.године постојала мала црква Светог Георгија, у којој су се чували записи, захваљујући којима је и данас могуће објаснити неке делове историје православног живља овог краја, а можда чак и порекло имена града. Данашња црква Светог Ђорђа, изграђена је у време династије Обреновић, и то 1856, да би била освећена годину дана касније. Ова црква је и једина у Кладову и у њој се и даље обављају верске службе. Црква организује и веронауку за децу и одрасле.

Манастир св.Тројице, Манастирица

 

Манастир се налази на надморској висини од 236 метара, изнад насеља Манастирица. Основан је у време краља Милутина. Према предању, у њему је боравила кћи кнеза Лазара, Оливера, удата за султана Бајазита, након победе Монгола над њеним мужем. Од друге половине XИX века, у манастиру је служено са прекидима, јер је оронуо и склон паду. Активности обнове су започете – урађен је пројекат реконструкције и санације, добијена је сагласност Завода за заштиту споменика Ниш, и обезбеђена супочетна средства. Манастирски конаци су за сада празни, а не користе се ни околни економски објекти.

 

 

Археолошки музеј Ђердапа

Археолошки музеј у Кладову је основан и отворен 1996. године, као огранак – музеј у саставу Народног музеја у Београду, са задацима да прикупља, чува, стручно-научно документује, презентује и публикује, односно интерпретира културно наслеђе дунавског региона – Ђердапа. Богата и разнородна археолошка Збирка Ђердап је сакупљана преко 50 година, у склопу програма археолошких ископавања и истраживања преисторијских, римских, средњовековних локација, у оквиру мера заштите пројекта Ђердап и пројекта Диана / Занес. Изложба музеја се годишње иновира и допуњава. Најзначајнији налази су стално изложени, јер на најбољи начин осликавају миленијумску прошлост и значај ових древних обала Дунава.
Све изложбе, презентације, манифестације приређене у музеју повезује увек исти (над)наслов, слободан превод реченице Плинија Млађег, први пут промовисан широј јавности 1998. године: „… Величанствено је стајати на обали Дунава../..
.Magnum est stare in Danuvii ripa…“

Подели ову страну
Драги посетиоци, ради исправног рада и побољшања корисничког искуства овај сајт користи колачиће (енг. “cookies”).
У реду